|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 Цитат
|
|
|
|
|
Учити дете знању не треба силом, него игром.
|
|
|
|
|
- Платон
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
С А В Е Т И
Креативно васпитање
Креативно васпитање подразумева радосно откривање света од стране деце, откривање својих људских моћи, имагинације и интелекта. То се догађа само онда кад ти процеси нису под принудом неуротичних притисака одраслих и њихове тежње за преурањеним резултатима, дефинисаним унапред. Деца још немају довољно речи да на тај начин изразе себе и зато се служе покретом, мимиком, читавим телом, гласовима, тоном, плачом, осмехом, вриском… Јер деца имају потребу да своја стања повере другима. Када се појави први дах стваралаштва, детету треба пружити подршку у тој игри упознавања стварности.
У раду са децом, не дајемо им све готово, дефинисано, утврђено, већ их водимо код процесе којима се кретала цивилизација, култура, наука и техника.
Ако се има у виду да је већи део васпитних садржаја у вртићу интелектуалног карактера, онда је веома јасно да ликовно васпитање, које укључује и емоционалност која настаје у раду или при посматрању уметничких дела, представља неопходну компоненту која обезбеђује интелектуално-емоционалну равнотежу личности детета.
У процесу ликовног изражавања детета постоје одлични услови за правилан емоционални развој. Може се запазити да ти стадијуми самоспознаје крећу од једног нижег нивоа ангажованости за који су карактеристични стереотипни облици који с епонављају, па до вишег нивоа на којем је дете потпуно заокупљено представљањем ствари које су за њега важне. Ако дете стереотипно понабља исте облике у свом раду, оно то чини механички и не уноси у тај рад ништа емоционално и креативно. То ограничава дететову слободу и доводи до неприлагођавања новим ситуацијама. Исто се односи и на копирање шема које дају друга деца или одрасли (нпр. бојанке, о којима је овде већ писано) Сопствено изражавање личности, стицање свести о себи има примарни значај и зато ликовне активности могу веома много да допринесу овом аспекту развоја.
Опажање и посматрање свог сопственог рада и сопствених идеја први је корак у преношењу мисли и идеја другима, па се ликовна активност може посматрати као средство комуникације детета са својом околином. Док се бави ликовним активностима, дете обично бива укључено у многе заједничке активности са другом децом, што омогућава заједнички однос и битно доприноси развоју друштвених односа међу вршњацима.
|
|
|
|
